Dažbine koje se plaćaju SOKOJ-u i OFPS-u nekada su i duplo više od poreza koji ugostitelj pla?a za obavljanje delatnosti

Isklju?ivanje muzike u nekim kafi?ima nije uslovilo smanjivanje broja gostiju Foto D. Jevremovi?

Više od 4.000 ugostitelja odlu?ilo je da u svojim lokalima i objektima više ne pušta muziku „zbog neumereno visokih naknada koje im napla?uju SOKOJ i Organizacija proizvo?a?a fonograma Srbije (OFPS)”, saopštila je ju?e Unija poslodavaca Srbije.

Oni isti?u da su SOKOJ i OFPS za tri godine gotovo utrostru?ili iznos svog „obra?unskog boda“, pa se za kafi? od 60 kvadratnih metara u Beogradu pla?aju naknade ovim dvema organizacijama iste visine kao i za kafi? u Londonu, odnosno nešto više od 450 evra godišnje. Zbog visoke naknade za puštanje muzike, koju napla?uje SOKOJ, i koriš?enje fonograma, koju potražuje OFPS, petina registrovanih privrednih subjekata u grani turizma i ugostiteljstva prestala je da pušta muziku, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.

„Zbog nespremnosti Zavoda za intelektualnu svojinu, SOKOJ-a i OFPS-a da uvaže realno stanje i krizu u turizmu i ugostiteljstvu na terenu, Unija poslodavaca Srbije i dalje preporu?uje ugostiteljima da isklju?e muziku, iznesu zvu?nike iz svojih lokala i dostave pisanu izjavu, po mogu?stvu overenu u sudu u prisustvu dva svedoka, SOKOJ-u i OFPS-u da više nisu obveznici pla?anja naknade za autorska i srodna prava i tako zaštite sebe od samovolje ovih organizacija koje su pokrenule hiljade sporova protiv ugostitelja na teritoriji ?itave Republike“, navodi se u saopštenju. Nadležni u UPS isti?u da nije prime?eno da je opao promet nakon obustavljanja puštanja muzike u lokalima, kao i da nije došlo do umanjenja broja gostiju. Uz saopštenje dostavljena je i tarifa naknada SOKOJ-a i OFPS-a iz koje se vidi da, na primer, lokali od 50 do 100 kvadratnih metara godišnje moraju da izdvoje 131.040 dinara za naknade za koriš?enje muzike i 55.105 dinara za koriš?enje fonograma, kao i da se nastup muzi?ara u ugostiteljskom objektu koji ima do 100 stolica napla?uje 5.400 dinara SOKOJ-u.

Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Raji? kaže da su se predstavnici trgovaca i ugostitelja sastali sa nadležnima iz SOKOJ-a i OFPS-a kako bi našli zajedni?ki dogovor, ali da su pregovori bili neuspešni.

– Mi smo spremili predlog kategorizacije Srbije po kojem smo celu teritoriju podelili na velike gradove, turisti?ka mesta, gradove sa više od 100.000 stanovnika i manja mesta, kako bi se za svaku pojedina?nu kategoriju utvrdila odgovaraju?a naknada jer se za sada ne uvažava, na primer, da je u turisti?kom mestu promet jako mali van sezone, ili da postoji ogromna razlika izme?u kafi?a u centru Beograda i onog u nekom prigradskom naselju – kaže Raji?.

On dodaje da su ugostitelji optere?eni nametima, kao i da su naknade koje pla?aju SOKOJ-u i OFPS-u nekada i duplo više od poreza koji pla?aju za obavljanje delatnosti. Milutin Mar?eta, sekretar Opšteg udruženja preduzetnika iz Ba?ke Palanke, navodi da njihovo udruženje svoje ?lanove, kao i sve preduzetnike koji im se obrate za savet povodom naknada koje treba pla?ati SOKOJ-u i OFPS-u, savetuje da izbace muzi?ke ure?aje iz svojih lokala.

– Proba?emo na teritoriji Vojvodine da svako udruženje preduzetnika savetuje svoje ?lanove da ne puštaju muziku sve dok SOKOJ ne sedne da razgovara sa nama. Nikada nismo rekli da ne?emo da platimo, ali ovo ne može da se plati. Naknada za manji ugostiteljski objekat je od 40 do 50 evra, a porez koji oni pla?aju oko 1.500 dinara. Predlog našeg udruženja je i da odštampamo plakate na kojima bismo objasnili korisnicima zašto nema muzike u lokalima. Ideja je da to zalepimo na svaki ugostiteljski objekat koji prestane da pušta muziku. Kontaktirao sam sa mnogo udruženja i svi su zainteresovani da nas podrže – kaže Mar?eta.

Ve? odavno, u sportskim kladionicama „Mocart”, u kojima su kafi?i, pušta se isklju?ivo muzika za koju je kompanija „Mocart“ otkupila prava. Jadranka Stepanovi?, generalni direktor i jedan od vlasnika „Mocart“ kladionica, objašnjava da se u ve?ini lokala muzika i ne pušta, budu?i da smeta mušterijama.

– Pre tri godine smo raspisali konkurs na koji su nam muzi?ari slali svoju autorsku muziku. Naša komisija je izabrala najbolje pesme, mi smo otkupili prava, platili i imamo tri ce-dea koji su naše vlasništvo. Tamo gde su kafi?i u okviru naših uplatnih mesta, tu puštamo samo ta tri diska i nikada nijedna druga muzika nije puštana. Me?utim, SOKOJ nam i dalje stalno šalje fakture, traži da platimo naknadu, ?ak i za neke lokale gde nemamo nikakav muzi?ki ure?aj – kaže Stepanovi?eva.

Ona dodaje da su mese?ne naknade po lokalu od 9.000 do 23.000 dinara, kao i da sa OFPS-om vode sudske sporove.

– Inspektori OFPS-a, iako svuda, na svakom televizoru vide samo naš teletekst, i dalje pišu da puštamo i druge stvari i traže da platimo naknadu ?ija je visina otprilike poput one koju potražuje SOKOJ. Ve?inu presuda smo dobili i nijednom nije dosu?eno da moramo da platimo OFPS-u ceo iznos koji su tražili – isti?e Stepanovi?eva.

U SOKOJ-u ju?e nije bilo mogu?e dobiti izjavu nekog od nadležnih budu?i da je u toku, kako nam je objašnjeno, kolektivni godišnji odmor, a dostupnih sagovornika ju?e nije bilo ni u OFPS-u.

Ukupan javni dug Srbije na kraju jula ove godine iznosio je 10,74 milijarde evra, odnosno 32,5 odsto bruto doma?eg proizvoda (BDP), saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Prema podacima objavljenim na sajtu Ministarstva, ukupan javni dug na kraju juna bio je 10,8 milijardi evra, što zna?i da je u julu smanjen za oko 60 miliona evra.

Od po?etka godine 2010. godine ukupan javni dug Srbije pove?an je za 891 milion evra, navelo je Ministarstvo finansija, odnosno sa 31,3 na 32,5 odsto BDP-a.

Ukupna direktne obaveze Srbije na kraju jula bile su 9,15 milijardi evra, od ?ega su unutrašnja dugovanja bila 4,17 milijardi evra, a spoljne 4,98 milijardi evra.

Prema podacima Ministarstva finansija, ukupna direktna javna dugovanja Srbije u prvih sedam meseci 2010. godine pove?ana su za 695 miliona evra.

Ukupne indirektne obezveza Srbije iznose 1,59 milijardi dinara, od ?ega su unutrašnje 302 miliona, a spoljne 1,28 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija i dodalo da su ta dugovana u privh sedam meseci ove godine pove?ana za 195 miliona evra.

Izvor: Beta, Poslovni Magazin

Cena putarine u Srbiji bi?e podignuta na osnovu predloga JP Putevi Srbije, koji tra�e pove?anje od 11 odsto, tek ukoliko vlada bude dala “zeleno svetlo” za taj zahtev.

U “Putevima Srbije” ka�u da jo� nemaju informacije kada ?e vlada razmatrati to pitanje.� Sa pove?anjem iznosa putarine od 11 odsto za sve kategorije vozila prose?na cena za putni?ki automobil iznosila bi 0,036 evra po kilometru.

U pore?enju sa cenom putarine u okru�enju, na primer u Hrvatskoj, gde se pla?a 0,05 evra po kilometru, u Srbiji bi i posle pove?anja od 11 odsto cena putarine bila ni�a za oko 28 odsto, porede u Putevima Srbije.

U prvoj polovini ove godine, prema podacima tog javnog preduze?a, na svim deonicama pod naplatom (autoputevima i poluautoputevima) u zemlji, evidentirano je ukupno 14,695 miliona vozila i ostvaren je prihod od 4,349 milijardi dinara i 18,077 miliona evra.

U 2009. godini, pore?enja radi, na svim deonicama pod naplatom je evidentirano ukupno 32,648 vozila i ostvaren je prihod od 9,617 milijardi dinara i 43,147 miliona evra.

Upravni odbor Puteva Srbije je 17. maja ove godine doneo odluku o predlogu poskupljenja putarine za 11 odsto za sve kategorije vozila uz obrazlo�enje da je u februaru 2009. izvr�eno smanjenje iznosa putarine za vozila sa stranim tablicama u proseku za 40 odsto.

Time je izvr�eno izjedna?avanje putarine za vozila sa doma?im i stranim registarskim oznakama, �to je, kako je navedeno, izazvalo negativne efekte- pad prihoda u 2009. za 3,4 milijarde dinara.

Tokom formiranja predloga visine poskupljenja cena putarine uzet je u obzir rast cena na malo samo za 2009, koji je tada iznosio 10,1 odsto, a ne i za 2008. godinu kada je poslednji put izvr�ena promena cena putarine. Ukoliko vlada odobri predlog o pove?anju cene putarine, novi cenovnik ?e stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu�benom glasniku.

Izvor: Tanjug

Situacija na tr�i�tu p�enice preokrenula se naglava?ke za samo mesec dana. Cena hlebnog �ita je s devet dinara, koliko je iznosila na po?etku �etve, ve? dostigla 18 dinara po kilogramu, a prognozeri se ve? klade da ?e se prodavati i po 20 dinara.Ovoliko poskupljenje nije skrivilo na�e malo tr�i�te i skroman rod, ve? podba?aj u svetu i to �to je Rusija, zbog lo�ijeg roda usled r?avih vremenskih prilika, zabranila izvoz.Ovakva situacija na tr�i�tu mnoge podse?a na prilike iz 2007. godine kada je p�enica ko�tala i 23 dinara, a dr�ava je iz straha da ?e ostati bez svog hleba – zabranila izvoz. Otuda i nedoumice da li bi sada tako ne�to moglo ponovo da se desi.Po oceni Sa�e Dragina, ministra poljoprivrede, u ovom trenutku nema bojazni da bi moglo da do?e do prekomernog izvoza p�enice iz Srbije, zbog rasta cena �ita na svetskim berzama, ?ime bi mogla da se naru�i doma?a prehrambena sigurnost.- Dr�ava prati �ta se de�ava, a koliko ja znam svi najve?i mlinovi u Srbiji imaju dovoljno p�enice za preradu tokom ove sezone – rekao je on agenciji Beta.Kako je istakao, “Srbija je u ovu otkupnu sezonu u�la s rekordnim zalihama p�enice od 500.000 tona”, �to je “vi�e od tre?ine godi�njih potreba zemlje”.Dragin je posavetovao poljoprivrednike da ?ekaju dobru cenu �ita, koja je ve? sada blizu 20 dinara po kilogramu i ima kapacitet da raste zbog katastrofalnih vremenskih uslova koji su umanjili rod u velikim zemljama proizvo?a?ima kao �to su Rusija, Ukrajina i Belorusija.I direktor Fonda za �ita Vukosav Sakovi? ka�e da se te koli?ine ne mogu izvesti preko no?i. Za to su potrebni meseci, a da dinamiku izvoza treba pratiti. Prvi ?ovek Fonda za �ita ka�e da je rano za prognoze o daljim kretanjima na tr�i�tu, jer su i Rusi samo privremeno uveli zabranu izvoza do oktobra dok ne sagledaju bilanse. Na�a p�enica je, ka�e, tradicionalno skuplja od ruske i ukrajinske, a jeftinija od ma?arske i francuske.- Ne bi smela da se ponovi gre�ka iz 2007. godine kada je zabranjen izvoz �itarica, koji je uz to i dugo trajao, �to nas je spre?ilo da zalihe prodamo po najvi�im cenama, pa su nas te koli?ine “davile” dve godine i na kraju smo p�enicu prodavali po vi�e nego upola ni�oj ceni – ka�e Sakovi?.Po njegovim re?ima, zabrana izvoza ne bi dala rezultate, kao �to nije dala ni tada. Podse?anja radi, s jeseni 2007. godine i u prole?e 2008. godine, uprkos zabrani izvoza, cena nije pala i p�enica nam je bila skuplja od one u okru�enju.- Zabrana izvoza je najnepopularnija mera. Dr�ava i drugim merama mo�e da reguli�e tr�i�te. Mo�e, na primer, da ukine carine na uvoz p�enice ?ime bi doma?u izlo�ila konkurenciji ili da se odredi kontigent za izvoz u odre?enim koli?inama ili da se uvede taksa na izvoz – obja�njava Sakovi?, dodaju?i da je poskupljenje finalnih �itarskih proizvoda nakon skoka sirovine – tr�i�na realnost.Ove godine �ito u Srbiji po�njeveno je sa 495.000 hektara, s prose?nom proizvodnjom od 3,5 tona po hektaru. Rod se procenjuje na 1,5 do 1,6 miliona tona p�enice, a potrebe Srbije su od 1,3 do 1,5 miliona tona. Prelazne zalihe bile su oko pola miliona tona.

Osim toga razmenjena su i mnoga druga iskustva po pitanju pomoci preduzetnicima. Takodje nam je domacin uprilicio posetu poslovnom inkubatoru ”BIS” koji vec nekoliko godina uspesno radi i u svojim prostorijama trenutno ima 15 firmi.

Poseta je usledila nakon sto je na predhodnoj sednici fonda za razvoj preduzetnistva donesena odluka da se poseti nekoliko opstina u kojima slicni fondovi uspesno funkcionisu i da se ako je mogice neke od dobrih ideja pokusaju preneti i primeniti u nasoj sredini i na taj nacin poboljsa rad fonda

Na ovoj sednici su clanovi odbora upoznati sa dosadašnjim aktivnostima koje je Fond sprovodio i date su neke smernice kako i šta dalje raditi da bi se sto više pomoglo preduzetnicima. Jedna od prvih aktivnosti ce biti kontakt sa opštinama koje takodje imaju ovakve fondove i razmena iskustava i ideja sa njima, kao i pokušaj da se pronadju dodatna sredstva potrebna za jos uspešniji i efikasniji rad.

Narodna Skup�tina Republike Srbije usvojila je Zakon o za�titi stanovni�tva od izlozenosti duvanskom dimu.

Zakon o za�titi stanovni�tva od izlozenosti duvanskom dimu predvidja zabranu pu�enja u javnom prevozu i radnom prostoru, a od te zabrane se izuzimaju ugostiteljski objekti, u kojima, u zavisnosti od povr�ine, upotreba duvana moze biti dozvoljena.

Pu�enje je, kako je predvidjeno zakonom, zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u prostoru koji nije zatvoren, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavlja delatnost zdravstvene za�tite, vaspitanja i obrazovanja, dru�tvene brige o deci, socijalne za�tite, ukljucujuCi i dvori�ni prostor, kao i otvoreni prostor za odrzavanje pozori�nih, bioskopskih i drugih vrsta predstava.

Poslodavac moze u zatvorenom radnom prostoru da odredi posebnu prostoriju za pu�enje na kojoj je obavezan da istakne znak da je pu�enje u toj prostoriji dozvoljeno, osim u zatvorenom radnom prostoru drzavne uprave i lokalne samouprave, zdravstvene za�tite, vaspitanja i obrazovanja, dru�tvene brige o deci, socijalne za�tite, kulture, sporta i rekreacije, proizvodnje, kontrole i prometa lekova, proizvodnje, sme�taja i prometa zivotnih namirnica…

Pu�enje se zabranjuje u javnom prevozu i prostoru koji sluzi kao cekaonica, a odgovorno lice duzno je da sprovede tu zabranu u javnom prevozu, kao i da obezbedi da se u tom prostoru ne nalaze opu�ci duvanskih proizvoda i pepeljare.

Od zabrane pu�enja u zatvorenom radnom i javnom prostoru izuzeti su ugostiteljski objekti za ishranu i pice. Ukoliko u ugostiteljskom objektu povr�ine veCe od 80 metara kvadratnih pu�enje nije u potpunosti zabranjeno, odgovorno lice je duzno da odredi najmanje 50 odsto prostora u kome Ce to biti ucinjeno, odnosno da odredi stolove, pultove, �ankove i druge povr�ine, a ako se to ne moze uciniti odgovorno lice u ugostiteljskom objektu duzno je da veCi deo prostora odredi kao prostor u kome je pu�enje zabranjeno.

Za nepo�tovanje odredbi ovog zakona predvi?ene su kazne od 5.000 do milion dinara.

Zakon o zabrani pu�enja mo�ete preuzeti na linku Download sekcija u glavnom meniju – �podgrupa Zakoni.

Na Skupstini ce se doneti i odluka o pristupanju Unije poslodavaca Vojvodine, Uniji poslodavaca Srbije kao udruzenju poslodavaca viseg-republickog nivoa organizovanja, radi efikasnijeg ostvarivanja zajednickih interesa.

Cilj posete obrtnickoj komori je prikupljanje iskustava koje oni imaju po pitanju zanatstva i Zakona o zanatstvu koji je kod nas trenutno u prednacrtu i u postupku donosenja. Domacini su na visecasovnom sastanku dali gostima sve neophodne informacije o funkcionisanju komore, odgovorili na mnoga pitanja i izrazili spremnost da u narednom periodu budu od pomoci shodno svojim mogucnostima.

S obzirom da je rok istekao ovo pitanje prelazi u nadleznost Komisije za autorska i srodna prava formirane pri Zavodu za intelektualnu svojinu. Unija poslodavaca ce preko komisije pokusati umanjiti tarife i insistirati na kategorizaciji objekata po mestima u kojima se nalaze.

Istovremeno ce se kroz niz sastanaka   udruzenja preduzetnika i ugostitelja naci nacin da se clanovi zastite od ”haraca” koji sprovode navedene organizacije.